Postupak u slučaju ujeda zmije

Moderator: Mitosaurus

Korisnikov avatar
druid
moderator
Postovi: 1434
Pridružio se: Sre Dec 22, 2010 4:05 pm
Lokacija: Koliba u Lapovu

Re: Postupak u slučaju ujeda zmije

Postod druid » Sre Okt 24, 2012 11:03 am

Ne znam kako li je ovaj momak prošao što se tiče ujeda...
https://www.youtube.com/watch?v=DukZVTA ... re=related
Ima još sličnih klipova, samo guglovati คนสู้กับงูในน้ำ ili ชาวบ้านตื่นงูเหลือมยักษ์ยาวกว่า 6 เมตร .

Korisnikov avatar
rinos
Postovi: 387
Pridružio se: Sub Jan 15, 2011 1:42 pm
Lokacija: more

Re: Postupak u slučaju ujeda zmije

Postod rinos » Sre Dec 12, 2012 10:23 pm

http://www.korisnaknjiga.com/poskok-i-ostale-zmije-hrvatske-e-knjiga-3462

na dnu je link s kojim se skida knjiga o zmijama
Pisac je preživio desetak ugriza(ili uboda kako on kaže)pa zna ponešto o zmijama,pogotovo poskoku ;) naveden je i postupak u slučaju ugriza,kod njega je izgleda vrijedilo. :D
Parce mihi, Domine, quia Dalmata sum

Korisnikov avatar
SlobaBG
OOUR Održavanje
Postovi: 1358
Pridružio se: Sre Sep 07, 2011 9:15 pm
Lokacija: Beograd

Re: Postupak u slučaju ujeda zmije

Postod SlobaBG » Sre Dec 12, 2012 11:37 pm

Odlična knjižica, sjajne fotke i čini mi se sasvim razumna upustva kako izbeći ugriz, i šta raditi ako se ipak desi.
Hvala za link!
Most powerful is he who has himself in his own power / Seneca

Korisnikov avatar
slowhand
Postovi: 498
Pridružio se: Sub Dec 08, 2012 12:25 pm

Re: Postupak u slučaju ujeda zmije

Postod slowhand » Čet Dec 13, 2012 9:08 am

Ako ih negde ima onda ih ima na ovim "mojim" terenima. Premda licnih iskustava kada je ugriz u pitanju nemam (ugriz za cizmu ne racunam, desio se pre mesec dana, prvi, nadam se i poslednji put) morao sam da se informisem jer terene za lov i setnju delim sa : brown snake, tiger snake, red belly snake i ponekad ako odem na sever sa death adder.
U Australiji nema seruma u slobodnoj prodaji. Nema iz razloga sto se uglavnom desavalo da bude kontraproduktivan, da se usled temperature "pokvari" i da si nesrecnik da pogresan serum.
Kod ugriza zmije sve zavisi gde i kada. Veliku ulogu igra koncentracija otrova i kolicina ubrizganog otrova kao i mesto ugriza.
Pre tri godine samo drugom brdu preko reke pronadjen je lovac koji je podlegao ugrizu.
Pronadjen je stotinjak metara od oborenog stabla pored kojeg su bili ranac puska i dvogled, ugriz je bio za vrat i pretpostavka je da je zmija bila u deblu i reagirala kada se ovaj priblizio. fotografija Brown Snake upravo sa tog terena
Slika
svi ozbilji prirucnici savetuju da se ugrizeno mesto niposto ne zarezuje, da se ne pohusava isisavati otrov, nego samo blago zategnut podvez i ostati sto je moguce vise stalozen. Naravno, najlaksim putem od kola ili drugog mesta za pozivanje strucne pomoci.
Aboridzani nemaju nikakvu tradicionalnu medicinu, oni jednostavno posle ugriza legnu i nastoje da spavaju.Navodno, tada se telo najmanje umara i ima najvise snage da se bori sa otrovom.E sad, koliko ih se probudi, ne znam.
Inace, u svom zlu dobra stvar je sto australske zmije imaju veoma kratke zube tako da su jace pantalone i deblje carape dovoljna zastita za nogu do kolena, mada sa druge strane, oko 40% ugriza je za ruku i druge delove tela.
Ovdasnje guje se u principu ponasaju slicno vecini zmija u svetu osim Tiger Snake pocetkom Oktobra. Kada izadje, a desi se da izadje i ranije odmah pocinje parenje i borbu za teritoriju i izuzetno je agresivan. Pominju se slucajevi kada je jurnuo i sa 10-15 m udaljenosti na zrtvu a sto je najgore tada nema "blind bite" i koncentracija otrova je najveca.
odvojen od prirode
odvojen od sebe
https://www.youtube.com/watch?v=ju46hMpaU60

Korisnikov avatar
Pathfinder
Postovi: 1841
Pridružio se: Pon Jun 13, 2011 1:13 pm
Lokacija: Močvara

Re: Postupak u slučaju ujeda zmije

Postod Pathfinder » Čet Dec 13, 2012 1:03 pm

"In Australia, everything is out to get you" :)
What is steel compared to the hand that wields it?

Korisnikov avatar
Mitosaurus
Postovi: 147
Pridružio se: Uto Jan 08, 2013 8:29 am

Re: Postupak u slučaju ujeda zmije

Postod Mitosaurus » Ned Maj 19, 2013 7:53 am

WOW. Malo sam listao pa vidim da nema mlogo price na ovu temu. Zmija je na terenu sve vise i nije zgoreg podsetiti se nekih stvari pred sezonu. Kako me mrzi da mozgam iz pocetka i da formiram text, prenecu jedan iz casopisa , naravno, sa odobrenjem autora :pray: kao i copy paste sa jednog drugog foruma...


--------------------------------------------------------------------------------
Citat: isa Фебруар 06, 2010, 10:36:31
Uglavnom treba poznavati koje su to otrovnice i kako izgledaju.To je jako važno naročito kod ujeda jer serum nije isti za poskoka i riđovku.U ovo nisam siguran pa neka me ispravi Dr.Mita ako sam u krivu.

Vrlo mi je drago da mogu sa nekim ko je sebe posvetio prirodi da saradjujem...za sad ovako a u buducnosti...nadam se i blize
BTW. Otrov poskoka (vipera amodytes)i sarke (ridjovke- vipera berus) su u sustini isti i pripadaju grupi hemolizina i neurotoksina sto ce reci da napadaju krvne sudove, krvne celije i nervni sistem. U principu, otrov svih VIPERIDA (fam. viperidae) je vrlo slican i serum je uvek isti, pa cak i za mnogo jace vrste kao sto su (i koje sam imao srece da sretnem i da se druzim ) Vipera lebetina koja nastanjuje delove Turske i Gabon vipera kojoj samo ime kaze odakle je i koja je na listi otrovnica negde oko 6-tog mesta po broju smrtnih slucajeva. Naime, debela je i slabo pokretna sa odlicnom mimikrijom a znate sta to znaci kad ne bezi nego lezi :angelic-yellow:
Sve napred izneto govori da je i serum protiv ujeda ovih zmija isti!! Na Institutu Torlak se pravio i pravi i dalje serum, kao i u Bugarskoj i na institutu u Zagrebu, sa kojima smo nekad saradjivali. Sama tehnologija pravljenja seruma je donekle poznata a i ne bih je ovde iznosio...
Postoje razni serumi protiv raznih otrova pa se tako posebno pravi serum protiv ujeda kobre, zvecarke pa i australiskog tajpana , sto Rajko zna, ali retki srecnici stignu da ga prime. Interesantno za njega je da pripada porodici SMUKOVA!!! a najotrovniji...
Inace je tacno da sarka-ridjovka ima slabiji otrov od poskoka, tako da smo je rado koristili u tehnologiji proizvodnje seruma jer je mnogo manje stetila tkivo konja na imunizaciji.
Odo da potrazim text
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Evo texta, a s obzirom da je broj rasprodat mislim da nece uticati na ...azurnost


Ne diraj me - ne diram te

U letnjim mesecima prilikom lova na srndaća, divlju svinju pa I prepelice česti su susreti lovaca I zmija. O zmijama je pisano često, sa različitih aspekata, ali jedna je konstatacija sigurna, one imaju svoje mesto u prirodi koje ničim ne treba da bude ugroženo.
Dele se kao što znamo na otrovne I neotrovne (kojih je mnogo više). Sve zmije su predatori, mesošderi, koji svoj plen savladjuju na dva načina: Davljenjem- gušenjem I otrovom. Od neotrovnih zmija u našim krajevima su zastupljeni
Eskulapov smuk (elaphe longissima) dužine do 2 m. Leđna strana tela je siva, smeđa, ili maslinasta, a trbušna-beličasta ili žućkasta. Naseljava najčešće svetle listopadne šume ravnica i brežuljkastih terena, livade, ali se sreće i u planinskim krajevima do 1 800 mnv. Izvanredno se penje po kamenju i drveću. Plen ubija davljenjem. Hrani se gušterima, mladim pticama, voluharicama i miševima. Ženka polaže od 5-8 jaja. U hibernaciju ulazi krajem oktobra I cesto se skuplja u klupka I prezimljuje u dubokim sahtovima I napustenim zgradama. Budi se krajem marta ili početkom aprila.
Stepski smuk(Coluber caspius) Dužine od 2-2,5 m. mužjaci su duži od ženki. Leđna strana tela je svetlo-smeđa, dok trbušna varira od žućkaste do narandžaste. Naseljava stepske i šumo-stepske predele nizina ali i na planine do 1 500 mnv. Aktivan je preko dana. Hrani se žabama, gušterima, ređe drugim vrstama zmija, pticama i sitnim sisarima (do veličine tekunice). Ženka krajem juna ili početkom jula polaže 7-15 jaja. U hibernaciju ulazi krajem septembra a budi se u aprilu.
Belouška ( Natrix natrix) - neotrovna je zmija iz porodice smukova. Dugačka je do dva metra. Pojavljuje se u više boja i nijansi. Česte kombinacije boja su: odozgo je siva do smeđa s dva reda mrlja koje teku duž kičme; Leđa nekada prelaze u plavu, zelenu ili sivo plavu boju. Nekad je cela zmija potpuno crna. Jedini sigurni znak prepoznavanja su pege (u obliku polumeseca) na zadnjem delu glave s obe strane, koje su bele kod ženki, a žute kod mužjaka. Naseljava vodena i vlažna staništa ravnica, brežuljkastih terena i planina preko 2 000 mnv. Aktivna je u toku dana, naročito izjutra i predveče. Brzo puzi i odlično pliva i gnjuri. Hrani se vodozemcima, žabama, i ribom. Ženka polaže od 6-30 jaja.
Pored ovih vrsta u našim krajevima se mogu naći I Smukulja, ribarica ili koronela, u crnoj Gori, redak Leopardski smuk I jos par vrsta koje su vrlo retke.

.

Otrovnice
Otrovnice na koje nailazimo u našoj zemlji i okolini pripadaju porodici ljutica ili VIPERIDAE . U Srbiji nailazimo na poskoka ( vipera amodytes) koji je i najotrovnija zmija Evrope i sarku ( vipera berus), dok u Bosni i pograničnim područjima možemo sresti i bosanskog šargana (Vipera berus bosniensis) i crnu šarku (Vipera berus prester) koji su samo podvrsta obične šarke. Inače u grupu viperida spadaju i mnogo otrovnije vrste kojih nema kod nas a to su npr. Gabonska vipera koja, kako joj i ime kaže živi u Gabonu i zaslužna je za veliki broj smrtnih slučajeva. Veoma je spora ali to nadoknađuje izvanrednom mimikrijom, zatim Vipera Lebetina koja naseljava jedan deo Grčke i Tursku...
Otrov svih viperida je hemotkosičan, što znači da uništava krvne ćelije, a takođe poseduje i neurotoksičnu komponentu i lipoproteinske enzime koji uništavaju ćelijske membrane, kao i supstance koje ometaju rad srčanog mišića.
POSKOK
Poskok je najveća i najotrovnija zmija evrope. Poslednjih godina je znatno proširio svoj areal i pojavljuje se tamo gde ga do sada nije bilo. Veći je i agresivniji pa i proteruje šarku sa njenih staništa. Lako ga je prepoznati. Glava mu je srcolikog izgleda sa karakterističnim roščićem na vrhu njuške. Boja tela varira u zavisnosti od staničta i može biti siv, crn, pepeljast, žut ili zelenkast. Cesto se zadržava pored vode, iako je ne voli baš mnogo. Ženke su manje i narastu do 70cm, a mužjaci i preko 100cm. Svi imaju karakterističnu romboidnu cikcak šaru na leđima. Poskok se hrani gušterima,malim miševima, glodrima, zmijama i pticama. Zabeleženi su i slučajevi kanibalizma. Rađa žive mlade sredinom avgusta, naime, ženka nosi oplođena jaja sve do momenta izleganja. Čak i tek izležene zmije su opasne i mogu naneti ozbiljne posledice.
ŠARKA
znatno je manja od poskoka. Glava joj je šira i oblija, sa velikim okom crvenog odsjaja i karakterističnom bjelom prugom uz rub gornje usne. Šarka naseljava surovije predele i može se sresti i iznad 2000 m/nv. Za razliku od poskoka rado ulazi u vodu. Takođe rađa žive mlade. Hrani se skakavcima i manjim glodarima.
Zmije su gluve i slabog su vida . U lovu se oslanjaju na identifikovanje mirisa i Jakobsonov organ koji skuplja čestice mirisa i izuzetno osetljivo čulo dodira u jeziku. Neke zmije imaju i sposobnost termovizijskog vida, detektovanjem toplote plena. Plen uglavnom gutaju ceo, što im nije problem jer zglob vilice može da se razdvoji. Sve zmije rastu na karakterističan način- presvlačenjem. Koža se najpre zamuti preko očiju a zatim puca oko usta. Neke zmije se taru o oštro kamenje dok se npr. smuk izvuče kroz usta i košuljica ostaje cela. Tad su i najranjivije.
Ujed i delovanje otrova
Do ujeda najčešće dolazi našom nepažnjom, jer se zmije kao i druge životinje , plaše čoveka. Mesto ujeda je uglavnom u visini gležnja ili na šakama, dok su ujedi za lice i vrat retki ali i najopasniji. Na mestu ujeda se vide dve male ubodne ranice koje ne krvare. Ubrzo na tom mestu nastane crveni prsten koji postaje plavičast, tj. rana pomodri i javi se otok. Nešto kasnije se na tom delu tela javlja obamrlost. Kad jednom uđe u krv, otrov se raznosi po celom telu. Otrovani oseća drhtavicu i slabost, javlja se vrtoglavica, puls mu se ubrzava a disanje postaje sve teže, bled je, može nastati delimično ili potpuno otkazivanje bubrega. Krv može da prestane da se zgrušava, ujedena osoba često povraća i ima prolive, gubi svest. Kasnije se javljaju grčevi i potpuna neosetljivost (koma). Delirijum, smetenost i konvulzije najavljuju intrakranijalno krvarenje koje je najčešci neposredni uzrok smrti. Ukoliko se ne reaguje blagovremeno, nastupa paraliza centra za disanje a malo zatim i srce prestane da radi. Ujedeni mora strogo da miruje i da ne unosi alkohol jer se time sire krvni sudovi i otrov brže deluje.
Prva pomoć
Ujedeni ekstremitet treba podvezati, umereno stegnuti poveskom neposredno iznad mesta ujeda, i imobilisati. Povremeno (3-5min) popuštati povesku jer krv mora da cirkuliše i kroz otrovani deo tela, odnosno od vena ka srcu. Na samom mestu ujeda naprave se kroz kožu dva unakrsna reza (slovo "X") u dubini od 3-4mm, i pusti se da rana iskrvari. Tako će sa krvlju izaći i veći deo otrova. Nikako se ne preporučuje isisavanje rane ustima, jer je i najmanja ranica na ustima ili usnoj duplji, kao i kvaran zub, dovoljna da se otruje i onaj koji pokušava da pomogne. Rezovi se prave nožem, žiletom ili drugim oštim predmetom čije je sečivo opaljeno na plamenu ili obrisano alkoholom. Treće što treba urediti kod ujeda zmije to je da se na ranu stavi jak rastvor hipermangana i, ako ima mogućnosti za to, da se svuda oko rane ubrizga jednoprocentni rastvor hipermangana. Unesrećenom davati što više tečnosti: ali nikako alkohol. Zatim ga treba što pre preneti do najbliže medicinske ustanove gde će primiti serum protiv zmijskog ujeda. Što ranije dati serum antiviperinum (intravenski ili intramuskularno), po protokolu sa testiranjem na preosetljivost. Serum antiviperinum delotvoran je protiv poluotrovnih i otrovnih zmija koje se javljaju u Evropi.
Sličan postupak je i ako se desi da ujeden bude pas.
Ukoliko idete u krajeve u kojima ima otrovnih zmija ( a takvih je sve više) uvek mislite da se nezgoda može desiti baš Vama ili nekom iz vaše grupe. Treba poneti pribor za prvu pomoć i bar jednu bočicu seruma, koju cete držati u malom termosu sa ledom. Kad se lov završi stavite je u frižider ( ne zamrzivač)
Ukoliko vidite zmiju na terenu, bez obzira dali je prepoznajete ili ne najbolje je da je zaobiđete. Ubijanjem nećete ništa dobiti a i pod zaštitom su zakona. Otrovnice su i jestive ali ne želim nikome da dođe u situaciju da mora da ih lovi i jede.
Ostavite ih na miru ili napravite sliku fotoaparatom sa bezbedne udaljenosti i imaćete lepu uspomenu iz tog susreta. Moram da napomenem da ni jedna zmija ne može podići viče od polovine svog tela, a najšečđe je to jedna trećina tako da je bezbedna udaljenost već oko 1m
ISTERUJEM ZLO - UTERUJEM DOBRO

Korisnikov avatar
Pathfinder
Postovi: 1841
Pridružio se: Pon Jun 13, 2011 1:13 pm
Lokacija: Močvara

Re: Postupak u slučaju ujeda zmije

Postod Pathfinder » Ned Maj 19, 2013 10:19 am

Taman smo se bili lepo dogovorili da se serum ne nosi i da se rana ne seče :teasing-poke:
What is steel compared to the hand that wields it?

Korisnikov avatar
Mitosaurus
Postovi: 147
Pridružio se: Uto Jan 08, 2013 8:29 am

Re: Postupak u slučaju ujeda zmije

Postod Mitosaurus » Ned Maj 19, 2013 8:01 pm

Pazi, svako se zabavlja na svoj nacin... :character-oldtimer:
ISTERUJEM ZLO - UTERUJEM DOBRO

Korisnikov avatar
vlay
moderator
Postovi: 2668
Pridružio se: Pet Okt 22, 2010 8:58 pm
Lokacija: Beograd

Re: Postupak u slučaju ujeda zmije

Postod vlay » Ned Maj 19, 2013 8:33 pm

Secenje jos i pomozi Boze, ali serum niti se nosi, niti ga smeju tek tako davati nestrucni ljudi.
Nema veze sa zabavom ovo citaju i neka napaljena deca ( pa makar bila zaogrnuta u odelo odraslog coveka :mrgreen: )... :character-oldtimer:
...a ja mislio da je zivot reka!

Korisnikov avatar
kovac
Postovi: 369
Pridružio se: Uto Feb 15, 2011 11:48 pm
Lokacija: Beograd

Re: Postupak u slučaju ujeda zmije

Postod kovac » Ned Maj 19, 2013 9:25 pm

Po meni su najbolji i naj logicniji saveti u onom linku koji je rinos ostavio. Pre cu da prihvatim savet od nekog koga su zmije ujedale i koji je napisao knjigu, opsirno i jasno, o otrovnicama i postupku prve pomoci, nego od tamo nekog "SURVIVAL-BUSHCRAFT-MUDO-SARME" prirucnika.

ko nije procitao preporucuem da procita tu knjigu sa vrha strane. U sustini postupak je:

Iznad ujeda podvezati da se kretanje otrova ogranici;

Istisnuti sto vise otrova (ne isisavati otrov ustima), eventualno secivom ili iglom prosiriti ranicu(e) da bi sa krvlju izaslo sto vise otrova;

Povremeno popustati povez i podizati ga svakih dvadesetak minuta par centimetara od rane;

Davati samo vodu nikakve serume...
Život nije težak, ja sam rodjen da uživam,
pa po malo, alo, dje je preša, ne kapiram?


Povratak na “Zdravlje, Medicina i Bezbednost”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost